Fluoridi se u prevenciji karijesa koriste dosta dugo.Imajući u vidu dugogodišnu polemiku oko toga da li su oni štetni po zdravlje pacijenta i koliko je njihova primena bezbedna i opravdana,potrudili smo se da Vam, koristeći znanja i iskustva velikog broja naših profesora i kolega približimo ovu terapijsku metodu.

Šta su fluoridi?

Fluor je hemijski element, a fluoridi su  jedinjenja fluora sa drugim elementima.Čist fluor je veoma reaktivan, te se, kao takav, u prirodi retko sreće. Zbog svoje reaktivnosti, vezuje se sa svim elementima,osim sa nekim plemenitim gasovima. Mi ga u organizam unosimo u obliku njegovih jedinjenja-fluorida.Fluor pokazuje  izrazit afinitet prema koštanom tkivu i zubima, te se za njih najviše vezuje.

Čist fluor je smrtonosan otrov, vezan u jedinjenja, gubi deo svoje toksičnosti, ali ova činjenica ne sme se izgubiti iz vida, te je potrebno strogo se pridržavati uputa lekara o njegovoj primeni.

Istraživanja o efektima fluorida na oralno zdravlje počela su pre stotinak godina i od početka su bila predmet polemike među lekarima.

Antikariogeni efekat fluora otkriven je slučajno,dok su stomatolozi analizirali zube zahvaćene fluorozom.

Dokazano je da se fluor ugrađuje u zubnu gleđ i stvara fluoroapatit, mineral koji je znatno otporniji na mehaničko trošenje i kiseline od postojećeg hidroksiapatita.

Takođe,fluor deluje na bakterije i enzime u usnoj duplji i ometa transformaciju glukoze u mlečnu kiselinu koja dekalcifikuje gleđ i omogućava nastanak karijesa.

Kako se primenjuju?

Fluoridi se mogu primenjivati endogenim (sistemskim) i egzogenim (lokalnim) putem.

Endogene metode podrazumevaju sistemsko delovanje fluorida i najefikasnije su ukoliko se koriste u vreme mineralizacije zuba. Od brojnih mogućih metoda, danas se kao najefikasnija preporučuje fluorisanje vode za piće. U slučaju da se ova metoda iz bilo kog razloga ne može upotrebiti, preporučuje se davanje tableta fluora, fluorisanje kuhinjske soli i sl.

Egzogene metode podrazumevaju lokalno aplikovanje fluorida na površinu zuba, radi stvaranja kvalitetnije površine gleđi, koja bi bila otpornija na kariogene nokse. Na površinu zuba se mogu aplikovati preparati fluora visoke (profesionalna aplikacija želea), srednje (rastvori i želei) i niske (rastvori i paste za zube) koncentracije.

Primena fluorida u prevenciji karijesa je jednostavna i pogodna za masovne preventivne programe. Istovremeno, masovna upotreba fluorida u preventivnoj stomatologiji izaziva veoma burne i kontroverzne reakcije i često neargumentovane otpore.

Antikariogeno dejstvo florida je posledica kumulativnog efekta više različitih mehanizama. Oni se mogu odigravati na površini zuba ili direktno uticati na mineralnu fazu u gleđi.

Potvrđeno je da i kod sistemske primene fluoride, preventivno dejstvo je najvećim delom posledica lokalnog efekta.

Sistemskoj aplikaciji pripadaju sve one metode kojima se sistemskim davanjem fluorida u vreme mineralizacije zuba želi uticati na veću ugradnju fluorida u tvrda zubna tkiva, kako bi ona bila otpornija na nastanak karijesa.

Primenom lokalnih metoda, direktnom aplikacijom fluorida na površine izniklih zuba, želi se povećati njihova otpornost na karijes.

Kako se ni jednom pojedinačnom metodom primene fluorida ne mogu 100% zaštititi zubi od karijesa, usledili su pokušaji da se kombinovanom primenom više metoda postignu što bolji rezultati. Pored jedne sistemske, (fluorisanje vode ili primena tableta i sl.) mogu se uspešno primeniti nekoliko lokalnih metoda.

Kakve rezultate daje fluoroprofilaksa?

Rezultati analiza efikasnosti primene kombinacija različitih metoda fluorida u prevenciji karijesa širom sveta, ukazuju da nema modela koji bi neku kombinaciju lokalnih primena fluorida proglasio metodom univerzalnog izbora.

U različitim evropskim državama, primenom različitih kombinacija aplikacije fluorida, došlo je do slične redukcije karijesa. Pranje zuba pastama sa fluorom je važna mera u prevenciji karijesa.

Fluor profilaksa, kao samostalna preventivna mera, ne može da profilaktički deluje na karijes. Kod dece sa visokim rizikom za karijes primenom niskokoncentrovanih fluor preparata nije moguće profilaktički delovati na karijes.

Pozitivan profilaktički efekat fluora, kod pacijenata sa visokim rizikom za karijes, može se dobiti jedino profesionalnom aplikacijom visoko koncentrovanih fluorovih preparata četiri puta godišnje, s tim da je uz ovo neophodno i održavanje oralne higijene pastama sa fluorom, minimalno dva puta dnevno u trajanju od najmanje jedan minut.

Koliko su fluoridi bezbedni?

 Pitanje sigurnosti i bezbednosti primene fluorida po opšte zdravlje ljudi, postavlja se od samog početka.

Apsolutna neškodljivost bilo koje supstance teško da se može dokazati, ali je najvažnije utvrditi korisnost i štetnost količine neke supstance, jer i supstance neophodne za život postaju toksične u većim količinama.

Sa sigurnošću se može tvrditi da nema ni jednog laboratorijskog, kliničkog, epidemiološkog ili drugog naučnog dokaza koji je pokazao da optimalne količine fluorida u vodi za piće ili ostale proverene preventivne i profilaktičke mere primene fluorida, izazivaju povećanje incidence kancera, oboljenja srca ili bilo kog drugog oboljenja.

Podrazumeva se,da se sve ove metode sprovode precizno i strogo kontrolisano!

 Ljudi u pojedinim područjima širom sveta svakodnevno unose optimalne ili povećane količine fluorida koje se prirodno nalaze u vodi. Izuzev fluoroze zuba koja se javlja u područjima gde su koncentracije fluorida veće od optimalnih (1-1,2mg/l), i skeletne fluoroze koja se endemski javlja u područjima gde su prirodne količine fluorida veće od 8 ppm F, ne postoji ni jedno oboljenje čija je incidencija povećana u ovim područjima, u poređenju sa onim gde su koncentracije fluorida u vodi za piće niske.

Koja su negativna dejstva fluorida?

Velike koncentracije fluora mogu da prouzrokuju obojenost zuba, strukturne promene kostiju i veoma ozbiljne efekte na skelet.

Prekomerno unošenje ili nepravilna primena fluorida može izazvati nastanak fluoroze zuba ili skeletne fluoroze, kao i poremećaje u digestivnom i urinarnom sistemu, a pri unošenju većih količina i smrt.

Veliki rizik od negativnih efekata fluora postoji kod unosa od 14 mg/dan, a veoma je moguć rizik i kod unosa od 6 mg/dan.

Maksimalno dozvoljene koncentracije fluora u vodi za piće prema preporuci EU (Directive 98/83/EC) --1,5 mg/1, a po našem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. List SRJ, 42/98) je 1,2 mg/1.

Da li je preporučena primena fluoride u trudnoći?

Zvanični stav naše ordinacije je da ne preporučuje sistemsku primenu fluorida u trudnoći!

Smatramo da buduća mama treba da posveti pažnju svom celokupnom zdravlju,uključujući zdravlje usta i zuba.Pošto je trudnoća zaista “drugo stanje”,nudimo Vam poseban program nege i zaštite usta i zuba u trudnoći,koji će ,uz naš zajednički trud sačuvati Vaš osmeh u ovom osetljivom periodu.

Fluoridi svakako ne prolaze placentarnu barijeru,tako da sistemska primena fluorida u cilju zaštite zuba Vašeg deteta uopšte nema smisla.

Takođe,fluoridi se izlučuju u majčinom mleku tek u tragovima,tako da ni u tom periodu nema potrebe unositi fluoride sistemski.

Primena paste za zube sa fluoridima je potpuno bezbedna u trudnoći.

LITERATURA / REFERENCES

1. Machiulskiene V, Nyvad B, Baelum V: Prevalence and severity of dental caries in 12-year-old children in Kaunas, Lithuania 1995. Caries Res 32(3): 175-80, 1998.

2. Tapias MA, De Miguel G, Jimenez-Garcia R, Gonzalez A, Dominguez V: Incidence of caries in an population in Mostoles, Madrid. Evaluation of a preventive program after 7.5 years of follow-up. Int J Pediatr 11(6): 440-6, 2001.

3. Kallestal C, Wang NJ, Petersen PE,Arnadottir IB: Caries-preventive methods used for children and adolescents in Denmark, Iceland, Norway and Sweden. Community Dent Oral Epidemiol 27(2):144-51, Apr 1999.

4. Haugejorden O, Nord A, Klock KS: Direct evidence the major role of fluoride dentifrices in the caries decline. A 6-year analytical cohort study. Acta Odontol Scand 55(3): 173-80, 1997.

5. Reisine ST, Psoter W.: Socioeconomic status and selected behavioral determinants ask risk factors for dental caries. J Dent Educ 65(10): 1009-16, Oct 2001.

6. Bratthall D,Hasel-Petersson G, Sundberg H. Reasons for the caries decline: what do the experts belive?. European Journal of Oral Sciences 104:416-22, 1996.

7. Bartizek RD, Gerlach RW, F aller RV, Jacobs SA, Bollmer BW, Biesbrock AR: Reduction in dental caries with four concentracions of solidum fluoride in a dentifrice: a meta-analysis evaluation. J Clin Dent 12(3): 57-62, 2001.

8. De Sousa Mda L, Wagner M, Sheiham A: Caries reductions related to the use of fluorides; a retrospective cohort study. Int Dent J 52(5): 315-20, Oct 2002.

9. Zimmer S: Caries-preventive effects of fluoride products when used in conjunction with fluoride dentifrice. Caries Res 35 Suppl 1: 18-21, 2001.

10. Zimmer S, Bizhang M, Seemann R, Witzke S, Roulet JF: The effect of a preventive program, including the application of low-concentration fluoride varnish, on caries control in high-risk children. Clin Oral Investig 5(1): 40-4, Mar 2001.

11. Newbrun E.: Topical fluorides in caries prevention and management: a North American perspective. J Dent Educ 65(10):1078-83, Oct 2001.

12. Cortes DF, Ellwood Rp, O Mulane DM, Bastos JR: Drinking Water fluoride levels, dental fluorosis and caries experience in Brazil. J Public Health Dent 54(6): 226-8, 1996.

13. McDonagh MS, Whiting PF< Wilsom PM, Sutton AJ, Chestnutt I, Cooper J, Misso K, Bradley M, Treasure E, Kleijnen J: Systematic rewiew of water fluoridation. BMJ 321(7265):855-9, 2000.

14. Singh KA, Spencer AJ Armfield JM: Relative effects of pre- and posteruption water fluoride on caries experience of permanent first molars. J public Health Dent 63(1): 11-9, 2003.

15. Wright JC, Bates MN, Cutress T, Lee M: The cost-effectiveness of fluoridating water supplies in New Zealand. Aust N J Public Healrh 25(2):170-8, Apr 2001.

16. Slade GD, Davies MJ, Spencer AJ, Stewart JF: Associations between exposure to fluoridated drinking water and dental caries experience among children in two Australian states. J Public Health Dent 55(4): 218-28.

Koncentracija fluorida u nekim vodama za piće (u mg/l)

• Voda voda (negazirana) 0.68
• Eko voda (negazirana) 0.21
• Aqua Viva (negazirana) 0.11
• Duboka (negazirana) 0.20
• Prolom Voda (negazirana) 0.12
• BiVoda (negazirana) 1.00
• Vrnjci (gazirana) 1.25
• Knjaz Miloš (gazirana) 1.50 - 1.80
• Aqua HEBA (gazirana) 5.70
• Voda voda (gazirana) 0.5

Protokol za primenu fluorida i zalivanje fisura donet je u cilju prevencije karijesa kod dece i omladine u Srbiji i u potpunosti je usklađen sa protokolom Evropske akademije za dečiju stomatologiju. On podrazumeva niz preporuka zasnovanih na dokazima o upotrebi fluorida u prevenciji karijesa. Primena preporuka je usklađena sa individualnim potrebama deteta.

Svako dete u zavisnosti od uzrasta, stanja zdravlja usta i zuba, navika u ishrani,oralne higijene i karijes rizika uključuje se u preventivni program prema protokolu, koji omogućava donošenje pravilne odluke prilikom davanja saveta za primenu različitih vidova fluorida. To je od izuzetne važnosti, jer samo kontrolisana primena fluorida uz nadzor stomatologa može dati očekivane rezultate.

Tako, na primer, deca od 6 meseci do 2. godine mogu koristiti zubnu pastu koncentracije fluorida od 500 ppm, dva puta dnevno u količini zrna graška, deca od 2. do 6. godine, od 1000 ppm, dva puta dnevno, u količini zrna graška i deca starija od 6 godina, od 1450 ppm, dva puta dnevno u količini 1-2 cm. 

Pored paste primenjuju se I lakovi, gelovi i rastvori određene koncentracije fluorida.

Naši lekari će se potruditi da procene Vaš rizik od nastanka karijesa , te će prema tome , prilagoditi fluoroprofilaksu Vašim potrebama,kombinujući je sa drugim preventivnim metodama.